„Листопадни четинар“ – ариш, уписујемо у укрштене речи без размишљања, јер он је најпознатији такав четинар, уз то и једини који расте и у Београду. Лети иглице ариша личе на иглице његових блиских рођака – кедрова, али крајем октобра почињу да добијају златножуту боју која се сада већ угасила у сивкасто смеђу, што је знак да ће врло брзо опасти. Међутим, младице ариша у првих неколико година не губе четине и то се тумачи тиме да се њиховим опадањем ова веома стара врста – најстарији фосили ариша стари су око 40 милиона година – заправо прилагодила екстремно хладним условима са мразевима већим од – 60оС. Заиста, ариш је дрво које најбоље подноси хладноћу: он обраста више од 40% површине северних шума Канаде и Сибира, а чини и најсевернију шуму на свету, ону на полуострву Тајмир, далеко изнад поларног круга, на 72. степену географске ширине. У Европи ариш самоникло расте високо у планинама.

Дрво ариша је веома трајно, компактно и тешко. То га делимично штити, јер увек гладне дрвосече у тајгама свој плен транспортују пуштајући га да плови низ реке. Тешки ариш брзо тоне, што га чини непогодним за овакав превоз. Ипак, људи се понекад на то не обазиру, те се један руски аутор вајка да су дна сибирских река поплочана бесмислено посеченим стаблима. Потражња је иначе одувек била велика: ариши подупиру дворце и палате у читавој средњој Европи, Петар Велики је од њих градио своју флоту и утврђења, а Венеција заправо лежи на 400 хиљада њихових стабала која су данас, и после много стотина година у мору, јача него икад.

Ово невероватно дрво нераскидиво је урасло у живот и духовну традицију северних народа. Домородачки живаљ Сахалина верује да је човек настао баш од њега и ариш је за њих, наравно, свето дрво. Шамани га користе на много начина, између осталог и удишу његов дим како би пали у транс. За прорицање будућности служе штапови израђени од грана које се у ову сврху убиру нарочитим поступком, уз посебан договор с дрветом. А дрво је, кажу, заштитник: смиру-је, штити од неспокоја, панике, сумње, депресије, од злих чини, урокљивих очију и од пожара.

Четине су веома богате С витамином, младе се могу јести као салата, или се од њих прави освежавајући напитак. Јакути са Севера кувају унутрашњи меки слој коре и једу га са киселим млеком. Од младих шишарки прави се лековити мед, гране и четине дају најбољу купку за реуму и неуралгије, етерично уље лечи озбиљна обољења органа за дисање… За крај, један практичан савет: ако вас од много славских колача заболи зуб, узмите мало смоле са стабла, направите куглицу и положите је на болно место – све ће проћи за 3-5 минута. Пробајте, и будите спокојни, јер са нама у граду живе чудесна, пријатељска бића која нам увек помажу.