У градским парковима и у понеким срећним улицама расту дивљи кестенови, племенито и достојанствено дрвеће – лепо као целина, а лепо и у сваком свом појединачном детаљу: стасу, листу, цвету и плоду. Ако сада погледате у њих, видећете да су им бодљикаве чауре већ напукле и да ће се ускоро по земљи опет закотрљати сјајне црвенкастосмеђе лоптице. Зашто их зову кестењем – није баш јасно, осим што су некоме вероватно личиле на плодове јестивог кестена који им није сродан. У великом делу Европе зову их коњским кестењем, јер су се њима некада лечили исцрпљени и болесни коњи. Мада је лековито, ово кестење за људе, а ни за коње никако није јестиво, док свиње, козе, срне и јелени без икакве бриге уживају у њима.

Ако их и не могу јести, људи су током историје научили да их користе на много других, за нас можда неочекиваних начина. Најпре, њиме се може прати и белити веш од природних влакана – наравно, и у машини. Ово се дуго радило у неким крајевима Француске и Швајцарске, а то већ више година ради и Београђанка Маја која је задовољна јер тако избегава употребу производа хемијске индустрије, као и сувишне издатке за куповину хималајских плодова који исто раде, али неупоредиво више коштају. Многе домаћице знају да је дивље кестење добро држати по орманима и ћошковима, свуда где треба обесхрабрити инсекте и ставити им на знање да су непожељни. Да је лековито – то смо већ рекли. Од њега се највише праве препарати за болести вена, али могу се излечити и – упаљени синуси. Ево како је то урадио један суграђанин: Огуљен кестен је потопио 24 сата у воду да смекша, изрезао од њега два мала ваљка, ставио их у ноздрве и држао све док нагомилана слуз није почела да излази. Ово је поновио 5-6 пута док се шупљине нису потпуно испразниле. На крају је нос споља и изнутра намазао рицинусовим уљем и – синуси га више нису мучили. Руси опет помињу пиво од дивљег кестена које се пије у малим дозама, а које нам, кажу, помаже да се избавимо од многих болести, да се осетимо младима, чак и да коса поново добије боју.

Постојбина овог изузетног дрвета је близу нас – то су по свој прилици падине Балкана и Пинда. Одатле се оно проширило по читавом свету, свуда где лета нису одвећ сушна. У Европи је стигло чак до Норвешке на северу. Пивнице у Баварској су познате по њиховој хладовини. Цвет им је постао амблем украјинске престонице Кијева. У Амстердаму, заточена Ана Франк описала је у свом Дневнику стари дивљи кестен који је тек недавно страдао у једном олујном невремену. Пре стотинак година посађени су на Калемегдану, у срцу Београда. И сада, ако погледате у срце правог Београђанина – видећете да у њему расте дивљи кестен.