Дивно је живету у граду са људима који воле дрвеће, који му се радују, тугују за њим, и бране га ако затреба, јер, непокретно какво је, дрво нажалост има мање изгледа да преживи безобзирност и бахатост него мачке и пси луталице. Те дивне Београђане недавно беше веома узнемирила сеча дрвореда на Булевару Краља Александра. Бурно се протестовало, а негодовање се мало смирило тек када је посађен нови дрворед. Сви памтимо да се радило о платанима. Стари су нестали, а њихово место могли су да заузму само нови платани и ни једна друга врста дрвећа, иако су се чуле пригушене напомене да то можда и није најбољи избор јер су због тежње да превише шире крошњу платани унапред осуђени на сакаћење какво смо повремено виђали на истом Булевару.

Та широка крошња је међутим оно што је платану дало име, јер оно на грчком значи „широки“, те треба рећи да је он практично имењак чувеног филозофа познатог по надимку Платон, што значи исто. То можда и није случајно. Платан је дрво Истока, постојбина му се протеже од Балкана до Персије, и ту су многи поштоваоци мудрости у хладу широких крошњи преносили своја знања. На пример, кажу да Платонова Академија беше смештена у гају платана, а да је на острву Косу отац медицине под платаном пучавао своје наследнике. Тамо и сад постоји тзв. Хипократов платан, можда директни потомак оног некадашњег дрвета. Могуће да су и тада будући лекари учили како се од коре и листова платана могу справљати лекови за заустављање крварења и за лечење промрзлина, убода, уједа, опекотина, који се и данас користе. У Персији и Индији платани су сађени по светим местима и дворским парковима, има их много у Кашмиру, где су стара дрвета проглашена државном својином о којој се нарочито води рачуна, и где се народ њима поноси.

И ми имамо један којим се дичимо: то је онај у Топчидеру, испред Милошевог конака. Посађен је 1831. године, а ту је дошао не из Грчке, него заобилазно, из Беча. Нико не може да не остане задивљен његовом величином: висок је 36 метара, распон крошње му је 49, а обим стабла око 7,5 метара. Како волимо да будемо «нај», није нам тешко да помислимо како је тај наш платан највећи на свету, али на жалост није тако. Веровали или не, има, а и било је, много већих и старијих. Историја бележи да је некада давно намесник Ликије приредио банкет за 19 особа у шупљини једног тамошњег платана. Да зинеш од чуда, ил’ да се почешеш. А чешаће се и други, ако их поспемо сврбећим прашком, који се, каже један стари Београђанин, прави финим млевењем платанових семених лоптица.