Свакога дана медији нам шаљу поруку да свет више није здрав: да је земља оболела, да су ваздух и вода оболели, да је клима оболела, да је живи свет оболео, да су наравно и људи, а међу њима и ви, који то слушате, оболели. Исти медији нам, најчешће путем рекламних порука, нуде и решења, не јевтина, која нас неће баш излечити, али ће сузбити симптоме, и – бићемо као здрави! Али, да ли сте се упитали како изгледа истинско здравље? Какав је то осећај? Какав укус? Какав мирис? Дајемо бесплатан одговор: постоји биљка, која расте и у Београду, која мирише на здравље, и зове се – здравац.

У планинама расте самоникло, али овде не, што значи да га саде Београђани који још увек памте време када смо били здрави. Мирис здравца се описује као „неухватљив, али пријатан“, кажу да „има дрвенасту нијансу и травно-цветне преливе, да издалека подсећа на мирис мускатне кадуље.“ Укратко – мирис здравља. Можда ће вам пријати да чујете да је његова постојбина управо Балкан, али није лепо знати да су Бугари светски познати произвођачи етарског уља здравца, док овде мало ко уопште зна за њега. То уље се додаје парфемима, а одавно се користи у ароматерапији за лечење нервозе, несанице, бубрежних и кожних обољења, за ублажавање тегоба менопаузе. Вероватно ће на многе оставити утисак то да се у Буграској веома цени и као афродизијак. Здравац, иначе рођак свима знаних мушкатли, је и јестива и зачинска биљка. Додаје се у воћне салате и напитке, а маштовити кувари свакако ће му пронаћи место и у другим јелима.

Здравац има посебно место у народним ритуалима и обичајима који очито потичу из давног предхришћанског доба. Обавезно се бере уочи Ђурђевдана и на Биљни петак (то је петак који претходи празнику летњег солстиција). Иако се тих дана беру и многе друге биљке, одлазак у бербу се зове „идење у здравац“. Уплиће се у венце који треба да кућу, укућане, стоку и летину током године штите од свих зала, а исто тако се и преконоћ потапа у воду којом се ваља умити ујутру на велике празнике. Има улогу у љубавним врачањима, а у народној медицини се углавном користи као средство за истеривање духова болести, а не као прави лек. Тако се на пример, одмах по порођају млада мајка купа у води са здравцем, а исто чини и болесник пре него што видар приступи његовом лечењу. Вратимо се на почетак: право решење за ослобађање од духа болести који нас данас са свих страна напада је купање у здравцу, а оно вас, ако га посадите не тераси, ништа неће коштати.