цвет: за исхрану се користе беле крунице (без зелених чашица) цветова, у време када су тек процветали (у гроздастој цвасти при дну има још неотворених пупољака). Имају пријатан мирис и слаткасти укус, садрже доста витамина С. Могу да се једу свежи, као додатак салатама, да се, наравно, кувају, и да се суше за чај.

махуне: неко време након што отпадну цветови, на дршкама се образују уске зелене махуне. Беру се у јуну, док су меке, и обавезно прокувају. Након тога могу да се спреме као салата или као прилог другим јелима.
семе: семенке се ваде из потпуно зрелих, тамномрких махуна. Садрже до 40% беланчевина, те су веома хранљиве (али и ситне, на жалост). Преко ноћи се оставе у води, а сутра се кувају, слично као пасуљ, све док не смекшају. Могу да се додају у чорбе и варива од другог поврћа и житарица. Пржене и самлевене послужиће као замена за кафу. Сирове семенке су отровне, не смеју се јести.

лековитост: Чај од цветова багрема олакшава искашљавање, лечи назебе, грчеве у стомаку, болести бешике и бубрега, пије се и код појаве песка или каменова у бубрегу. Познајем жену која ми је испричала да је решила проблем периферне циркулације (хладна стопала и шаке) тако што је свакога дана ујутру гутала по једну семенку багрема.