станиште: Постојбином дрена сматрају се јужна и средња Европа. Ово до осам метара високо дрвце или грм бира сунчане и камените падине, ободе листопадних шума, а најрадије расте на кречњачком земљишту. Расте врло споро и живи више од 200 година. Отпоран је на мразеве, болести и штеточине.
народна имена: поточарка, угас, драгушац, водени крес
станиште: Расте у изворима и бистрим потоцима или одмах крај њих. То је трајница која доњим делом стабљике пузи по дну, а делови из којих избијају листови се усправљају и избијају на површину.
станиште: станиште: саме се сеју по брдским ливадама - не бирају превише врсту земљишта, важно им је само да у њему има довољно влаге. Крушка је веома распрострањена, расте на висинама од 150 до 1500 м. Као и све самоникле воћке има мноштво подврста.
станиште: Под дивљим јагодама заправо се подразумевају бар три горе наведене врсте које расту на различитим местима: шумска расте највише на ободима шуме и уз шумске путеве, док друге две расту на отвореном – на сувим ливадама и пашњацима на кречњачкој подлози
народна имена: дивља јабука, шумска јабука, киселица
станиште: дивљом се може назвати свака јабука која је израсла из семенке, и такве с могу наћи чак и усред града. „Праве“ киселице расту углавном у брдским и планинским крајевима, на осунчаним ливадама или украј шума и путева.
народна имена: цикорија, водопија, коњогриз, гологуза, женетрга
станиште: Расте уз путеве, по ободима њива, на ливадама и запуштеним местима. Воли сиромашна и песковита земљишта, т.ј. места где маслачка углавном нема.
народна имена: брусница, црвена боровница, брашњача, стршљика
станиште: Брусница, црвена боровница, брашњача, стршљика
станиште: Расту на планинским чистинама прошараним грмовима клеке или по ободима четинарских и мешовитих шума. Воле кисело земљиште, бирају падине окренуте северу, али мразу одолевају само испод сигурног снежног покривача. У Србији се срећу на висинама до 1800 м надморске висине.
