станиште: Самоникло расту уз путеве и ивице шума, по ливадама, у граду ничу у пукотинама на асфалту и некошеним површинама, али ту им обично не дозвољавају да много порасту...
користи се: плод, млади пролећни изданци (као зелено поврће)
станиште: расте у полусенци, обично на ивицама шума, међу грмљем и дрвећем уз које се успиње. Из подземног стабла које може живети до 50 година сваке године изнова израстају нови зелени изданци.
користи се: за исхрану млади изданци и врхови младих грана, зреле шишарице као лек и у производњи пива.
станиште: магнолије су заправо прилично бројна, веома стара биљна породица пореклом из суптропских области Америке и са Далеког Истока. Овде се саде искључиво као украсне врсте, те се за јело могу „набавити“ искључиво у вртовима и парковима.
станиште: Понекад већ крајем фебруара на осунчаним ливадама и у још голим, светлим шумама процвета јагорчевина. Није размажена ни много избирљива, и стога је широко распрострањена: има је и у приградским шумарцима, а у планинама се пење на висине од преко хиљаду метара.
народна имена: Коприва, велика коприва, жара, жежа
станиште: Коприва расте у густим и бујним насадима на земљишту богатом азотом. Радо расте и у градским насељима, а по селима прва осваја напуштена дворишта и оранице где пречишћава трагове људи и животиња. Има је у читавом свету, свуда је позната као храна и као лек.
народна имена: чичока, топинамбур, слатки кромпир, грудуњ, гомољасти сунцокрет
станиште: Донета је из Америке, у Европи се најпре гајила као поврће, сточна храна и украсна биљка, али се искрала из башти и "подивљала". Има је уз путеве, уз реке и језера (где земљиште није одвећ влажно), у пољима, по запуштеним местима, и у великим градовима.
станиште: Сремуш расте на брдовитим и планинским теренима, пењући се и више од 1500 м надморске висине, најчешће у буковим, понекад и мешовитим шумама. На сеновитим и влажним местима где се снег спорије топи и где има пуно опалог лишћа најкасније ће се појавити, и најдуже одржати – ту се може наћи чак до краја маја.
