Рузмарин

Стиже јесен – време зрелости, извесности, мудрости, а и време свадби. Сада се прославља заснивање нових породица, јер се сматра да заједнице започете између празника Мале Госпојине и Михољдана имају највише изгледа да заувек трају. Да би младенци издржали све недаће и искушења која их можда чекају, да би им љубав потрајала и да би упамтили завете које су једно другоме дали, обичаји многих, па и нашег народа налажу да се сви учесници тих весеља, а посебно млада, ките се гранчицом рузмарина.

Рузмарин

Још у античко време рузмарин је као симбол љубави припадао богињи Афродити, а тадашњи лекари су уочили да подстиче циркулацију, лечи главобољу, побољшава концентрацију и јача памћење. Све то су потврдила и савремена истраживања, те можда није лоше понекад попити чај: шољом вреле воде прелијте свежу или осушену гранчицу, поклопите, причекајте око пет минута и то је све. Кажу да већ и сам мирис поуздано делује, па бисте могли и да ставите вазу са рузмарином на радни сто, или да свог студента или школарца овенчате венцем од рузмарина, како су то чинили древни љубитељи мудрости. Може рузмарин и много више: да сузбије патогене бактерије и гљивице, излечи гихт, депресију, апатију, спречи мождани удар, канцер, Алцхајмерову болест. Стога се, мада расте самоникло, одвајкада и гајио. Врсте рузмарина отпорне на мразеве које успевају код нас настале су релативно недавно: он заправо воли топлоту, јер је пореклом Медитеранац. Као зачин издашно се користи у кухињама свих ондашњих народа – уз рибу, јагњетину, пилетину, кромпир, и поврће спремано са маслиновим уљем – патлиџаном, парадајзом, тиквицама….

Грчки мит повезује рузмарин са човеком по имену Лебан, који је од раног детињства био посвећен боговима. Као и многе друге пре и после, убили су га безбожници, а његово тело се претворило у биљку која мирисом и даље развесељава богове и чини их задовољним. Назив под којим га знамо потиче од Римљана – може се извести из речи које значе росу или сузу, и море – дакле: суза мора. Можда заиста и море оплакује чисте душе које страдају од људског незнања и бахатости. Стога се и данас, као и некада, на гробове преминулих полажу гранчице рузмарина, чиме симболично казујемо да жалимо и да ћемо их се дуго сећати. И ето, на крају, читав живот стане у сећање, а биљка која то сећање одржава живим можда расте и негде близу вас. Потражите је!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*