Лист: Садржи више бета каротина него шаргарепа, пуно витамина B групе, као витамине C, Е, P и D. Има три пута више калијума од осталог лиснатог поврћа, и поред њега, много калцијума, натријума, фосфора, магнезијума и гвожђа.

Цвет: Цветови се једу заједно са дугим шупљим стабљикама које су и јестиве и лековите. Тврди пупољци се свежи додају салатама или одлажу у туршију.

Корен: Једе се било сиров, нарендан у салати или као зачин на сендвичима, било исечен уздужно и пржен на уљу или маслацу. У пролеће је најслађи, у лето се у њему повећава садржај горких материја, а у јесен се повећава садржај инулина, те га је најбоље тада брати за зимске залихе. Пре употребе га треба добро опрати, али не и гулити.

Лековитост: Маслачак је благотворан је за све око себе: земљиште, биљке, животиње, људе. Пре свега је одличан чистач и диуретик. Лековито делује на жуч, јетру и панкреас, и нормализује киселост организма. Посебно делује на груди и млечне жлезде, те га традиционалне медицине препоручују у случају болних груди, тумора и циста, код смањења или престанка лучења млека и код увећања грудних лимфних жлезда.