Perunika

Ovih dana, kada možda češće nego obično izgovaramo reč „bog“, možemo usput da pomenemo i bogišu, veličanstvenu biljku koja upravo cveta, i koja je uvek i svuda bila atribut bogova, a među ljudima – careva, kraljeva i svih drugih koji su sebe smatrali bližima bogu od ostalih. Predanja o njenom nastanku su raznovrsna: Sloveni pripovedaju da je nikla tamo gde je Perun svojom munjom udario o zemlju, i zato je zovu perunika. Grci opet veruju da se pojavila gde se duga kojom se opasivala Irida, boginja-glasnica, spustila na tlo, te je zovu iris. Kada se pojavila, njenoj lepoti su se svi divili: i  ptice, i životinje, i vode, i vetrovi. Još otada, svake godine kad ponovo procveta u divljini ptice tokom tri dana zaborave da pevaju, a zveri da love. Irisi su slikani u palatama staroegipatskih faraona i drevnih kritskih vladara, poštovali su ih i Arapi i Japanci, a u Evropi su, nakon prelaska u hrišćanstvo, ponekad simbolisali samog Hrista.

Detaljnije

Topola i jablan

Kada se govori o beogradskom drveću, treba neizostavno pomenuti topole čiji se broj neumitno smanjuje. One odlaze pojedinačno ili u grupama, kao pre nekoliko godina sa Ade, umiru bez glasa pod naletom pištećih testera, uz neuverljiva objašnjenja i opravdanja odgovornih, a najčešće i bez njih. Kad ih je još bilo u gradu, poneko se žalio na njihove «mace» – svilenkaste nosače zrelog semena koje je raznosio vetar i koje su se zaista svuda mogle zavući.

Detaljnije

Zelje

U kuhinji i na stolu, mart i april su meseci obojeni u zeleno. Umorni od zime na pijacama punimo torbe mladim lukom, salatom, spanaćem, i naravno, zeljem. Bez njega ne može biti onih čorbi, pita, sarmica, kapama i zelenih musaka, to jest domaćih specijaliteta u kojima uživamo i kojima se hvalimo pred drugima.

Detaljnije

Dobričica

Kada je neko zaista dobar, kažemo da je „prava dobrica“. No, upitajmo se koliko je tek dobar onaj koga svi zovu „dobričica“? Taj neko postoji, to je ljupka biljčica koja živi sa nama. Raste na gotovo svakom travnjaku, uvek je tu, čak i zimi se na njenim puzećim stabljikama zadržavaju srcoliki listići. A u proleće čitava biljka živne, na njoj se usprave stabljičice sa puno novog, ponekad crvenkastog lišća i ljupkim plavo-ljubičastim cvetićima po kojima se prepoznaje da pripada velikoj familiji usnatica… Kao i svi drugi članovi te familije i dobričica je aromatična. Miris joj izdaleka podseća na miris nane, samo nije jasan i oštar, pa je zato zovu i psećom nanom. To je ime zbog koga bi mogli da pomislimo da se radi o beznačajnom stvoru, ali tu će nas potpuno razuveriti činjenica da Rusi dobričicu zovu „travom od četrdeset bolesti“!

Detaljnije

Čestoslavica

Cveta među prvima, zajedno sa rusomačom, jaglikom i maslačkom, ali niko ga nikada nije spomenuo kao vesnika proleća. Mada ga mnogi primećuju u još niskoj travi, gotovo niko ni ne zna kako se zove taj sitni, okrugli nebeskoplavi cvetić. Nazivaju ga, naravno pogrešno, plavom mišjakinjom, spomenkom, čak i ljubičicom, mnogi se pomažu izrazom „ono sitno, plavo“… Zato najpre da kažemo njegovo pravo ime: čestoslavica, razgon, veronika, zmijina trava… Sva ta imena se zapravo odnose na čitavu grupu biljaka, od kojih gotovo da nijedna nema sopstveno ime, iako među njima ima i lekovitih, i ukrasnih. Ovo je zaista malo čudno, jer ni jedna od njih nije bezlič-na, a nekolicina se koristi u homeopatiji, narodnim i službenim medicinama raznih zemalja.

Detaljnije

Broć

Lepo je što Beograd ima tako lepe, velike i sve uređenije parkove, ali sreća je i što u njemu ima još površina koje ne bi trebalo zvati zapuštenim već opuštenim jer zeleni narod na njima živi bez brige i straha. Ako na nekoj od njih ima i dosta sunca, onda tu sigurno ima broćeva. Govorimo u množini, jer mislimo na dve najčešće vrste: beli broć koji deluje ljupko i pitomo, i lepljivi broć sa dugačkom puzećom stabljikom i lišćem gusto pokrivenim oštrim povijenim dlačicama kojima se kači za čarape i vuče za šetačem kao da govori: „uzmi me sa sobom, valjaću ti“. Zovu ga lepljivcem, prilepačom, krpiguzom, no ni jedno od tih imena i ne nagoveštava kako to on može valjati onome ko ga posluša i ponese.

Detaljnije

Lukovi

Do sada smo govorili o mnogo biljaka koje rastu u Beogradu, i gotovo smo kod svake napomenuli da se između ostalog može i jesti. Da ih sve sakupimo, imali bismo od čega da napravimo bogat i maštovit ručak. No, kako se malo koje dobro jelo kuva bez luka, ipak bi trebalo da kažemo da se i luk može naći u gradu, i to više vrsta.

Detaljnije

Krokus (Šafran)

Ovih neobično toplih dana uveliko cvetaju krokusi koji svojom ljupkošću i jarkim bojama prosto teraju prolaznika da stane i malo uživa: u baštama i na travnjacima niču u grupicama i prosto sijaju mnoštvom peharastih žutih, ljubičastih ili plavih cvetova. Pripadaju familiji perunika, ali predstavljaju zaseban rod sa gotovo sto vrsta, od kojih petnaestak samoniklih raste kod nas. Njih sada možete videti recimo u Deliblatskoj peščari i Vršačkim brdima, a ima ih i u visokim planinama gde će se pojaviti tek početkom maja. Odvajkada rastu u južnoj Evropi, severnoj Africi i prednjoj Aziji, sve do Persijske visoravni.

Detaljnije

Čempres

Dani kada se Sunce spusti do najniže tačke na jugu i kada svetlost najkraće traje su dani kada je podzemni, tzv. donji svet najbliži našem. Veruje se da taj svet ima svoje stanovništvo, svog gospodara, svoje zakone, a na zemlji svoje zastupnike, svoje životinje i biljke. Jedna od takvih biljaka je zimzeleno drvo izdužene krošnje koje raste u parkovima, vrtovima i, obavezno, na grobljima. Zove se čempres ili kiparis.

Detaljnije

Šimšir

Kada je parkovska moda zahtevala geometrijski pravilne leje sa živim ogradama potkresanim „pod konac“ i čak živim skulpturama, kada se podrazumevalo da lepotu treba posvećeno i ustrajno negovati – nije se moglo bez spororastućeg šimšira. A kada je ležerni stil počeo da osvaja zelene površine, šimšira je na njima bivalo sve manje. Možda presudan i nije bio stil, već duh današnjeg vremena koji zanemaruje suštinu, a veliča površnost, privid, lep izgled, i to što pre – ako je moguće odmah. I tako, danas su ukrasni zimzeleni grmovi i žive ograde najčešće neke nepoznate, ko zna otkuda donesene biljke koje nam nisu bliske i o kojima ništa ne znamo osim da su zelene, da lepo izgledaju i brzo rastu.

Detaljnije