научни назив: Allium schoenoprasum
народна имена: Влашац, власац, ситни лук
станиште: Расте у виду бусенова плавкасто зелене траве на влажним ливадама и у шумској полусенци. Самоникао је у читавој Европи. Култивисани варијетет гаји се у вртовима и одликује нешто блажим укусом и лепим љубичастим цвастима.
користи се: лист
научни назив: Cichorium intybus
народна имена: цикорија, водопија, коњогриз, гологуза, женетрга
станиште: Расте уз путеве, по ободима њива, на ливадама и запуштеним местима. Воли сиромашна и песковита земљишта, т.ј. места где маслачка углавном нема.
користи се: лист, младе стабљике, корен
научни назив: Ginkgo biloba
народна имена: гинко
станиште: Гинко у читавом свету по праковима умереног климатског појаса расте као украсно дрво. Ова врста, тзв. „живи фосил“ (стара је више од 200 милиона година), је дводома: постоје мушка и женска стабла.
користи се: плод, лист
научни назив: Malus sylvestris
народна имена: дивља јабука, шумска јабука, киселица
станиште: дивљом се може назвати свака јабука која је израсла из семенке, и такве с могу наћи чак и усред града. „Праве“ киселице расту углавном у брдским и планинским крајевима, на осунчаним ливадама или украј шума и путева.
користи се: плод
научни назив: Fragaria vesca
народна имена: шумска јагода, пуцавица, котњача
станиште: Под дивљим јагодама заправо се подразумевају бар три горе наведене врсте које расту на различитим местима: шумска расте највише на ободима шуме и уз шумске путеве, док друге две расту на отвореном – на сувим ливадама и пашњацима на кречњачкој подлози
користи се: плод, лист за чај
научни назив: Pirus communis
народна имена: дивља крушка
станиште: станиште: саме се сеју по брдским ливадама - не бирају превише врсту земљишта, важно им је само да у њему има довољно влаге. Крушка је веома распрострањена, расте на висинама од 150 до 1500 м. Као и све самоникле воћке има мноштво подврста.
користи се: плод, кора
научни назив: Prunus avium
народна имена: дивља трешња, црна трешња, птичарица
станиште: трешње лако ничу, те их има свуда где њихове коштице падну: у градовима и њиховој околини, по пољима, виноградима, ретким шумама. „Дивљима“ се зову све самоникле трешње ситнијих плодова, али су праве дивље трешње, оне ситне, црних и нагорких плодова заправо становнице брда и планина где расту по ливадама и уз рубове шума.
користи се: плод, петељке, кора
научни назив: Valerianella locusta
народна имена: Матовилак, пољска салата, пољара, дивља салата
станиште: Самоникло расте у крајевима са умереном климом, у Европи до 600 географске ширине. Тражи осунчана места, нема посебних захтева у погледу квалитета земљишта, осим да не сме бити одвише влажно, ни превише глиновито. Пре интензивне употребе хербицида био је стални становник њива, повртњака, воћњака и винограда. Одлично подноси мраз, чак и голомразице, чак до -15°С.
користи се: лист, зелене стабљике пре цветања
научни назив: Cornus mas
народна имена: дрен, дренак, дреновина
станиште: Постојбином дрена сматрају се јужна и средња Европа. Ово до осам метара високо дрвце или грм бира сунчане и камените падине, ободе листопадних шума, а најрадије расте на кречњачком земљишту. Расте врло споро и живи више од 200 година. Отпоран је на мразеве, болести и штеточине.
користи се: плод, кора
научни назив: Morus spp.
народна имена: дуд, мурва
станиште: Самоникло расту уз путеве и ивице шума, по ливадама, у граду ничу у пукотинама на асфалту и некошеним површинама, али ту им обично не дозвољавају да много порасту...
користи се: плод, млади пролећни изданци (као зелено поврће)