Мишјакиња
Благе зиме без снега попут ове што је на измаку откривају нам да на земљи расте једно неустрашиво зелено друштванце коме мраз много не смета.
Сибирски кедар
Прошао је зимски солстициј када Сунце, кажу, три дана стоји на најнижој тачки неба прикупљајући снагу за нови узлет. Још се не примећује, али дан је данас минут-два дужи него јуче. Подједнако неприметно али сигурно у бројним саксијама увелико расте нови зелени станов-ник нашег града: сибирски кедар.
Кедрови
Из године у годину, у нашем граду кедрови су све уочљивији. Имају широко раширене гране и већ мало повијене врхове који говоре да су се дохватили снаге, те наговештавају свој будући величанствени стас коме нема без премца међу зимзеленим дрвећем.
Ариш
„Листопадни четинар“ – ариш, уписујемо у укрштене речи без размишљања, јер он је најпознатији такав четинар, уз то и једини који расте и у Београду.
Бршљан
Како јесен одмиче, све више примећујемо биљке које и зими остају зелене. Бршљан се раширио по сеновитим двориштима и градским шумарцима пењући се уз дрвеће које понекад као да се гуши у његовом загрљају.
Троскот
Негде од октобра па све до снегова, по не баш брижно негованим травњацима, на пример на Ади или у Пионирском парку, могу се видети јата голубова како по васцели дан нешто кљуцају.
Јавор
Чак и када је година сушна попут ове у којој лишће вене на дрвећу и пре него што промени боју, последњи дани октобра су право време за причу о живописној породици јавора.
Платан
Дивно је живету у граду са људима који воле дрвеће, који му се радују, тугују за њим, и бране га ако затреба, јер, непокретно какво је, дрво нажалост има мање изгледа да преживи безобзирност и бахатост него мачке и пси луталице.
Кисело дрво
„Постоји једно дрво што расте у Бруклину. Неки га зову Небеско Дрво. Ма где да му падне семе, из њега израста дрво које се бори да стигне до неба.
Орах
Ових дана поново ће нас гађати из ваздуха. Неће то бити баш право бомбардовање: око нас падаће ораси, а бацаће их вране и свраке, и то не из облака већ са кровова и високог дрвећа.