Ових дана, када можда чешће него обично изговарамо реч „бог“, можемо успут да поменемо и богишу, величанствену биљку која управо цвета, и која је увек и свуда била атрибут богова, а међу људима – царева, краљева и свих других који су себе сматрали ближима богу од осталих.
Детаљније
Када се говори о београдском дрвећу, треба неизоставно поменути тополе чији се број неумитно смањује. Оне одлазе појединачно или у групама, као пре неколико година са Аде, умиру без гласа под налетом пиштећих тестера, уз неуверљива објашњења и оправдања одговорних, а најчешће и без њих.
Детаљније
У кухињи и на столу, март и април су месеци обојени у зелено. Уморни од зиме на пијацама пунимо торбе младим луком, салатом, спанаћем, и наравно, зељем.
Детаљније
Када је неко заиста добар, кажемо да је „права добрица“. Но, упитајмо се колико је тек добар онај кога сви зову „добричица“?
Детаљније
Цвета међу првима, заједно са русомачом, јагликом и маслачком, али нико га никада није споменуо као весника пролећа.
Детаљније
Лепо је што Београд има тако лепе, велике и све уређеније паркове, али срећа је и што у њему има још површина које не би требало звати запуштеним већ опуштеним јер зелени народ на њима живи без бриге и страха.
Детаљније
До сада смо говорили о много биљака које расту у Београду, и готово смо код сваке напоменули да се између осталог може и јести. Да их све сакупимо, имали бисмо од чега да направимо богат и маштовит ручак.
Детаљније
Ових необично топлих дана увелико цветају коркуси који својом љупкошћу и јарким бојама просто терају пролазника да стане и мало ужива: у баштама и на травњацима ничу у групицама и просто сијају мноштвом пехарастих жутих, љубичастих или плавих цветова.
Детаљније
Према грчкој легенди, оно је Аполоновом вољом израсло из тела младића истог имена преминулог од туге за питомим јеленом ког је нехотице убио. Бог тада беше објавио да ће кипарис убудуће присуствовати свим сахранама, и он то доиста и чини, ево већ много хиљада година.
Детаљније
Шимшир није овде стигао ни са каквом модом – ту је можда одвајкада (јер, Средоземље с околином му је постојбина) или је дошао са Римљанима који су га иначе свуда са собом носили. Током векова сађен је уз храмове, цркве, јавне зграде, у вртовима и гробљима, али и у готово сваком дворишту – уз куће, бунаре и плотове – као украсна, лековита и магијска биљка.
Детаљније
