Штир

Штир је свуда нежељени гост: не пуштају га ни на њиве, ни у баште, а још мање на градске травњаке. Прскају га, чупају, секу... У селима се мрште на њега, не знају чему би могао служити осим да смета, и тек у забаченим брдима рећи ће вам да се „та трава баца свињама“. Овај модерни, самозадовољни свет превиђа чињеницу коју је утврдила његова наука, да се, генетски гледано, људи и свиње веома мало разликују, да оне једу исто што и ми осим наравно своје сопствене врсте, и да можда зато њихова маст највише наликује људској.

Детаљније

Тушт

Са првим летњим врућинама у граду се појавила једна биљчица које пролетос није било – ниче у пукотинама на асфалту, највише у близини пијаца, али, када је познајете, срећете је готово свуда – у бетонским жардињерама, у подножју уличног дрвећа, чак и у саксији на свом прозору.

Детаљније

Жути ноћурак

На песку Новог Београда, на Ади, на насипима уз градске реке расте, а лети и цвета, још један дошљак из далеке Северне Америке – жути ноћурак. На високим, усправним, при врху разгранатим стабљикама, у пазуху листова посадили су се свиленкасти, полусклопљени цветови. Они који их дању у пролазу само примете не могу ни замислити сву лепоту и вредност ове биљке, јер - она живи ноћу.

Детаљније

Слезови

Слезови цветају целог лета. Они чије се знање о њима завршава на флашицама са дечјим сирупом за искашљавање, треба да буду обавештени да су слезови веома бројна биљна фамилија којој припадају на пример и хибискус, бамија, или памук... Код нас самоникло расте око двадесет врста, а у граду, углавном на травњацима око зграда, најчешће се може видети најхранљивија од тих врста – црни или дивљи слез.

Детаљније

Дуд

У паркићу у Таковској улици, код броја 22, расте једно старо дрво које је, својом срећом а милошћу градских власти, заштићено.

Детаљније

Трешња

Пролази време трешања – не само на пијацама где их ево смењују малине, кајсије и брескве, него и иначе, пролази време кад су и градска деца могла да се пењу на дрвеће и једу праве, слатке, укусне трешње.

Детаљније

Липа

Месец јун у Београду је сасвим посебан. Таквим га не чине људи, њихове замисли нити дела, већ дрвеће, заправо липе. Време њиховог цветања – а то је јуни, једини је период у години када се може рећи да град мирише.

Детаљније

Гавез

Једна моћна и некада веома важна биљка већ готово месец дана цвета на насипима уз београдске реке и на Ади. Воли влажно, муљевито тло кроз које се њен корен, обавијен црном покорицом, лако пробија до великих дубина.

Детаљније

Руже

Мај је месец ружа. И досад их је билО на пијацама, али некако сви смо осећали да то нису оне праве, да су стигле их неке далеке земље или из неког овдашњег пластеника.

Детаљније

Багрем

Сунце је већ високо на небу – одважно се успиње ка највишој тачки и почетку лета. Андрић би рекао: „Све што живи, дише, гамиже, лети, сја или цвате само је одблесак Сунца.“

Детаљније