Гинко
Гинко је растао и пре више од 200 милиона година. Данас се сматра најстаријом од свих живих врста дрвећа, те се у уџбеницима биологије помиње као „живи фосил“.
Буква
Буква је сасвим обично дрво, расте у планинама, изнад храстовa, тамо где има доста киша и где је тло оцедито. Од ње се може направити леп намештај или одличан паркет, али толико је „обична“ да је углавном сматрамо добром само за огрев и за збијање шала о Босанцима са главама тврдим попут њеног дрвета.
Трњина
У Београду, трњине срећемо само на пијацама где се плаве у кесама и кофицама жена што их нуде на продају. Иако је ваљда најчешћа дивља воћка, уз то и веома здрава, трњина је потпуно избачена из града, попут глога о коме смо недавно говорили.
Храст
„Сви синови у капи, отац без капе“? – Ако поставите ову загонетку градској деци која знају све о аутомобилима, мобилним телефонима, рачунарима, фудбалу и тенису, али не разликују јавор од брезе, сигурно неће знати одговор, а вероватно ни многи од њихових родитеља и наставника..
Јабука
Од многих врсти воћа што дозревају у јесен једна је веома посебна. Није ни ретка ни скупа већ, напротив, свима приступачна, и то толико да више не умемо да је ценимо.
Глог
„На путу му броћ и глогово трње!“ – треба рећи за вампира, који се незнано зашто намерио да вас посети. Сместа ће одустати од свог наума јер се неизмерно плаши и самог имена ових, иначе честих биљака којих у граду готово да и нема.
Лешник
Пре ораха и кестенова, на земљу су се просули лешници. Котрљају се углавном у двориштима јер их по јавним травњацима такорећи и нема, осим на Ташмајдану где је, уз Булевар, посађен један ред.
Смоква
Ако смо се до сада углавном жалили да појединих биљака у Београду има све мање, треба да кажемо и то да Београђани све више саде једно племенито дрво веома укусних и здравих плодова. Реч је о смокви.
Цикорија
Колико драгоцених, корисних и лековитих биљака расте у граду, презрено и занемарено: цикорија, водопија, коњогриз, гологуза, водоплав, женетрга... То нису многе, већ само једна од њих, коју срећемо свуда где моторне косе не залазе редовно. Она цвета преко целог лета – на скоро голим стабљикама које се уздижу над околним биљем насађени су ретки небескоплави цветови који се затварају увече и пред кишу.