Magnolija

Vreme je za lepotu. Ona se pokazuje u gradskim vrtovima, iza ograda koje je štite od neukih kradljivaca koji bi da je odlome, ponesu sa sobom i stave u vazu, ne znajući da tamo neće potrajati ni dan. Lepota cveta na drvcima sive kore i golih grana, pomalja se iz duguljastih pupoljaka i širi u krunice kao načinjene od najfinijeg porculana: obično su spolja ljubičaste, a iznutra bele, mada ima i potpuno belih. Zovu ih zajedničkim imenom – magnolije.

Magnolije kojima se ovih dana divimo su samo dve od nekih dvesta vrsta koliko se može izbrojati u njihovom rodu. Mada su sve poreklom iz istočne Azije, Srednje i Južne Amerike, ime su dobile, možda nepravedno, po francuskom botaničaru Pjeru Magnolu. Veoma su stare: njihovi preci živeli su zajedno sa dinosaurima, a starost najstarijeg proučenog fosila prave magnolije procenjena je na dvadeset miliona godina. Pošto su se razvile mnogo pre pčela, magnolije su oprašivanje prepustile bubama tvrdokrilcima – zato baš i ne mirišu, ali vredni selekcionari danas pokušavaju nekako da isprave taj nedostatak.

Magnolija

Možda će zvučati kao pad s neba na zemlju, ali treba reći da se ova otmena, kristalna lepota može i jesti: razvijeni, ali još nerastvoreni pupoljci imaju raskošan ukus – aromatično nagorak (malo podsećaju na koru divlje pomorandže), a u ustima su sočni, krti i puni… Razmislite pre nego što probate: to vam može zauvek narušiti platonsko uživanje u savršnom obliku i boji jer ovozemaljski gurman stanuje u svakom, čak i najiskrenijem poštovaocu lepote. Pošto se odvoje od čvrstog, smeđeg omotača obraslog kratkim dlačicama, pupoljci se jedu na licu mesta ili se nose kući i dodaju salatama, sendvičima, supama… U Aziji ih polažu u turšiju i potom dodaju jelima od pirinča.

Magnolije mogu biti i lek, tradicionalne medicine ih različito koriste: Kinezi vrstom koja se i zvanično zove lekovita (Magnolia officinalis) leče dvadesetak različitih bolesti, među kojima anoreksiju, malariju i alkoholizam; travari sa juga Sjedinjenih Država koriste vrstu Magnolia virginiana protiv dizenterije, groznice i reume, Meksikanci lokalnom vrstom leče ubode škorpija, dok Ainu narod iz Japana od „svoje“ vrste spravlja lekove protiv prehlade. Dakle, možda zaista – LEPOTA ĆE IZLEČITI SVET.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*