Štir

Štir je svuda neželjeni gost: ne puštaju ga ni na njive, ni u bašte, a još manje na gradske travnjake. Prskaju ga, čupaju, seku… U selima se mršte na njega, ne znaju čemu bi mogao služiti osim da smeta, i tek u zabačenim brdima reći će vam da se „ta trava baca svinjama“. Ovaj moderni, samozadovoljni svet previđa činjenicu koju je utvrdila njegova nauka, da se, genetski gledano, ljudi i svinje veoma malo razlikuju, da one jedu isto što i mi osim naravno svoje sopstvene vrste, i da možda zato njihova mast najviše nalikuje ljudskoj. Jedan drugi, skriveniji, mudriji, mali ali pitom i druželjubivi svet setiće se da se od štira može skuvati ukusna čorba. Osim mladog lišća, ovaj korov nam za hranu nudi i seme koje po kvalitetu i sadržaju belančevina nadmašuje žitarice. Pod nazivom „amarant“ i kod nas se u radnjama zdrave hrane moglo kupiti seme jedne vrste štira. Kroz štampu i literaturu prošao je talas natpisa o amarantu kao „hrani budućnosti“ a onda se više ništa nije čulo. Jedan vlasnik prodavnice ispričao je da ga više ne nabavlja zato što su ga kupovale samo dve mušterije…

Detaljnije

Tušt

Sa prvim letnjim vrućinama u gradu se pojavila jedna biljčica koje proletos nije bilo – niče u pukotinama na asfaltu, najviše u blizini pijaca, ali, kada je poznajete, srećete je gotovo svuda – u betonskim žardinjerama, u podnožju uličnog drveća, čak i u saksiji na svom prozoru. U grad je stigla verovatno sa povrćem iz prigradskih njiva, i sada, kad je tu, neće ga napustiti.

Detaljnije

Žuti noćurak

Na pesku Novog Beograda, na Adi, na nasipima uz gradske reke raste, a leti i cveta, još jedan došljak iz daleke Severne Amerike – žuti noćurak. Na visokim, uspravnim, pri vrhu razgranatim stabljikama, u pazuhu listova posadili su se svilenkasti, polusklopljeni cvetovi. Oni koji ih danju u prolazu samo primete ne mogu ni zamisliti svu lepotu i vrednost ove biljke, jer – ona živi noću.

Detaljnije

Slezovi

Slezovi cvetaju celog leta. Oni čije se znanje o njima završava na flašicama sa dečjim sirupom za iskašljavanje, treba da budu obavešteni da su slezovi veoma brojna biljna familija kojoj pripadaju na primer i hibiskus, bamija, ili pamuk… Kod nas samoniklo raste oko dvadeset vrsta, a u gradu, uglavnom na travnjacima oko zgrada, najčešće se može videti najhranljivija od tih vrsta – crni ili divlji slez.

Detaljnije

Dud

U parkiću u Takovskoj ulici, kod broja 22, raste jedno staro drvo koje je, svojom srećom a milošću gradskih vlasti, zaštićeno. Izdvojeno je, a kraj njega je stajala tabla na kojoj je pisalo da je to veoma star beli dud. Tablu je neko odvalio, i sad više ne možemo saznati ni koliko je taj dud zaista star, a kamoli nešto više o njemu.

Detaljnije

Trešnja

Prolazi vreme trešanja – ne samo na pijacama gde ih evo smenjuju maline, kajsije i breskve, nego i inače, prolazi vreme kad su i gradska deca mogla da se penju na drveće i jedu prave, slatke, ukusne trešnje. Svi mi koji smo nekada imali to zadovoljstvo znamo da ovi čudesno krupni, sočni, besprekorno crveni, neukusni i basnoslovno skupi plodovi što ih kupujemo na tezgama nisu „pravi“. I zaista, zađemo li u nasade u Ritopeku ili Boleču, odakle se u maju i junu tone i tone trešanja šleperima otpremaju neznano kuda, umesto visokih, razgranatih stabala videćemo nekakva omanja drvca gustih krošnji koja se tokom samo dva meseca, koliko prođe od cvetanja do zrenja prskaju neznani broj puta. Zbog toga, trešnje su naizgled zdrave i u njima nema crva, ali vas često od njih zagrebe nešto u grlu ili čak spopadne povraćanje.

Detaljnije

Lipa

Mesec jun u Beogradu je sasvim poseban. Takvim ga ne čine ljudi, njihove zamisli niti dela, već drveće, zapravo lipe. Vreme njihovog cvetanja – a to je juni, jedini je period u godini kada se može reći da grad miriše. Opojan, smirujuće slatkasti lipov dah ne mogu ugušiti ni izduvni gasovi na najprometnijim raskrsnicama. Lipa ima najviše u drvoredima u širem centru grada, ali i u parkovima, na javnim površinama, u baštama. Restoran „Lipov lad“ se nalazi na uglu ulica Gvozdićeve i Bulevara kralja Aleksandra, po njemu je dobio naziv ceo kraj, od Bregalničke do Liona. Stare kafane tu odavno nema, smenila ju je nova, ali su ostale lipe pod kojima se i danas sedi.

Detaljnije

Gavez

Jedna moćna i nekada veoma važna biljka već gotovo mesec dana cveta na nasipima uz beogradske reke i na Adi. Voli vlažno, muljevito tlo kroz koje se njen koren, obavijen crnom pokoricom, lako probija do velikih dubina. Nad zemljom raste čak do metar visoko, izgleda spokojna, kao da je svesna svoje snage. Ima debelu šuplju stabljiku obraslu uspravnim oštrim dlačicama, i duguljaste, takođe oštro dlakave listove. Zato i pripada porodici oštrolista, zajedno sa volujkom, plućnjakom i boračem. Na vrhu stabljike, na zajedničkim peteljkama cvetaju opušteni zvonasti ružičasti ili ljubičasti cvetovi. Možda neki slušaoci već znaju o kojoj biljci govorimo, a članovi „Gaveza“, društva ljubitelja prirode i Ade Ciganlije sigurno su prepoznali biljku čije ime nosi njihovo udruženje.

Detaljnije

Ruže

Maj je mesec ruža. I dosad ih je bilO na pijacama, ali nekako svi smo osećali da to nisu one prave, da su stigle ih neke daleke zemlje ili iz nekog ovdašnjeg plastenika. Ali sada su se sve već rascvetale pod Suncem, smeše nam se iz vrtova i sa balkona u bezbroj različitih oblika i boja. I čini se da je svaka neodoljiva. Međutim, ako priđemo bliže, shvatićemo da su neke neodoljivije od drugih. Zašto? Naprosto zato što ova kraljica cveća, da bi bila prava, pored lepote mora imati još nešto.

Detaljnije

Bagrem

Sunce je već visoko na nebu – odvažno se uspinje ka najvišoj tački i početku leta. Andrić bi rekao: „Sve što živi, diše, gamiže, leti, sja ili cvate samo je odblesak Sunca.“ I tako, sada je sve u snazi – buja, cveta, množi se. Procvetao je i bagrem. Na placu jednog napuštenog stovarišta u Zvezdarskoj šumi neko je pokosio travu i postavio košnice. Odatle izleću pčele i radosno zuje u mirisnim krošnjama kojih, osim u šumi, ima i duž ulice Kisela voda koja se sa vrha Zvezdare spušta u Mirijevo. Ipak je šteta da ih u gradu nema više: u mnogim evropskim gradovima bagremovi se sade u drvoredima jer dobro podnose izduvne gasove. Osim što umemo da cenimo bagremov med, kod nas je ovo lepo i vredno drvo uglavnom potcenjeno: smatra se korovom među drvećem te se koristi uglavnom za ogrev ili za stubove u ogradama ili vinogradima.

Detaljnije